Лабораторија за земљиште и агроекологију НС Института за ратарство и повртарство представила је 17. јануара, на завршној конференцији у Привредној комори Србије, резултате пројекта ”Потенцијали Републике Србије у погледу квалитета земљишта за органску пољопривредну производњу”.


Пројекат је реализован захваљујући финансијској подршци Управе за пољопривредно земљиште Министарства пољопривреде и уз суфинансирање НС Института за ратарство и повртарство. Према речима директора Управе за пољопривредно земљиште, Зорана Кнежевића, од 3,8 милиона хектара пољопривредног земљишта, у Србији се нешто мање од три милиона хектара користи у пољопривредне сврхе. Око 11% укупног пољопривредног земљишта се не користи.


"Најмање напуштеног земљишта је у Војводини – око четири процената док је најлошија ситуација у јужној и југоисточној Србији, где се око 22% пољопривредног земљишта не обрађује. Више разлога је узроковало ову ситуацију – најзначајнији су економски и демографски", каже Кнежевић.


"Циљ овог пројекта била је процена могућности превођења напуштеног обрадивог земљишта у органску производњу као и утврђивање квалитета земљишта које је у органској производњи, али и да се усвоји систем контроле земљишта и употребе ђубрива од стране пољопривредних произвођача", истиче руководилац пројекта др Јовица Васин. У ту сврху обављене су анализе физичких, хемијских и микробиолошких особина земљишта у пет области на територији централне Србије и у публикацији, која је настала као резултат пројекта, предочене су смернице надлежним институцијама које могу да послуже као основа за доношење превентивних мера и мера поправке стања.



На тему плодности земљишта и ђубрења у органској производњи говорио је проф. др Петар Секулић из Института за ратарство и повртарство. Циљ ђубрења је снабдети биљку оним биогеним елементима којих нема довољно у земљишту, али и да се земљиште обогати оним елементима чији садржај није у оптималном нивоу, стално водећи рачуна о физичким и хемијским особинама земљишта.


Принципи на којима се заснива ђубрење у органској производњи су стање хранива у земљишту, потребе гајене биљне врсте и висина приноса, уз заштиту агробиоценозе, а све у циљу постизања високих и стабилних приноса доброг квалитета. Вишегодишњи усеви се не могу заснивати пре него што се уреди земљиште.



На основу резултата пројекта предложене су основне мере поправке земљишта:

- калцизација (с обзиром да у централној Србији преовладавају кисела земљишта), којом се напуштена земљишта доводе до неутралности или слабе алкалност;



- хумизација (повећање садржаја хумуса ђубрењем органским ђубривима у већим количинама)

- фосфатизација (којом се повећава садржај биљкама приступачног фосфора).


Повећање плодности земљишта применом P и К врши се искључиво на основу контроле плодности земљишта која је дефинисана законом. Као закључак професор Секулић је навео да финансијске подстицајне мере Министарства пољопривреде имају кључну улогу у развијању и одомаћењу органске производње код нас.


О резултатима анализа земљишта на микробиолошке карактеристике и садржај неорганских и органских загађивача детаљно излагање је одржала др Јордана Нинков. Да би се земљиште које је динамичан, жив систем, описало као плодно осим повољних физичких и хемијских особина, према др Нинков, оно мора да има и добре микробиолошке особине (присутност, бројност и ензимска активност микроорганизама).



Генерално гледано, наша земљишта имају добру микробиолошку активност. Да би земљиште било плодно и погодно не само за органску пољопривреду, већ за производњу здравствено безбедне хране уопште, оно мора бити неоптерећено неорганским и органским загађивачима. Од неорганских загађивача битан је укупан и биљкама приступачан садржај тешких метала који биљка може да усвоји. Cd, Pb и Zn, који су иначе опасни за агроекосистем, налазе се у дозвољеним концентрацијама, док је садржај Ni који је природног порекла у нешто повишеним концентрацијама код одређеног броја узорака. Као превентивну меру против накупљања Cu који је антропогеног порекла у земљишту, др Нинков је истакла ширу едукацију пољопривредних произвођача о примени бакарних фунгицида.


Од органских загађивача у оквиру пројекта су анализирани остаци органофосфорних и органохлорних пестицида и присуство полицикличних ароматичних угљоводоника (ПАХ-ова). Органофосфорни пестициди нису евидентирани ни у једном узорку земљишта. Остаци органохлорних пестицида (нпр. ДДТ-а) и њихових метаболита су се налазили у ниским концентрацијама које не угрожавају пољопривредну производњу. Иста ситуација је била и са садржајем ПАХ-ова у узорцима. Закључак је да је земљиште Србије генерално гледано према садржају опасних и штетних материја повољно за органску производњу. Међутим, како резултати истраживања показују постоје локалитети и са неповољнијом ситуацијом, те би сваки произвођач требало пре производње да изврши анализу своје парцеле како би имао “чисту земљу”, али и чисту савест.


Није довољно само раскрчити, изорати напуштено обрадиво земљиште и започети оргаску производњу. На основу истраживања у овом пројекту, за очување и унапређење земљишта пажњу треба усмерити ка превентивним мерама, од којих је једна и благовремено испитивање квалитета земљишта од стране овлашћених и акредитованих лабораторија. Препорука Министарству пољопривреде је и да, уколико се утврди да је напуштено обрадиво земљиште погодно за органску производњу, омогући произвођачима изостанак периода конверзије који је и финансијски најпроблематичнији период у органској производњи.




Текст преузет са https://www.agronews.rs/